|
|
|
|
Zahtevi nastavnog plana i programa |
|||
|
|
Nastavni plan i program nalazi se u službenom, prosvetnom glasniku Republike Srbije, koji svake godine donosi Ministarstvo Prosvete Republike Srbije. On sadrži precizna uputstva namenjena prosvetnim radnicima o svakom nastavnom predmetu za svaki razred u osnovnoj školi. U njemu nalazimo ciljeve i zadatke svakog nastavnog predmeta, nedeljni i godišnji broj časova za svaki razred, kao i razna didaktičko-metodička uputstva. U oblasti muzičke kulture u nastavnom planu i programu dobijamo informacije i uputstva o operativnim zadacima i ciljevima koje treba realizovati. Zadaci i uputstva obrađeni su po razredima i tematskim celinama i to: - Slušanje muzike (od I do VIII razreda) |
|||
|
|
Nastavni plan i program predstavlja samo orjentir
po kome nastavnici dalje planiraju svoj rad. Kroz gore napomenute tematske
celine, realizuje se redovna nastava muzičke kulture.
Zato su, nastavnim planom i programom, predviđene i slobodne usmerene aktivnosti u okviru nastave muzičke kulture, a to su: - Horsko muziciranje Hor i orkestar biće organizovani nezavisno od redovne nastave muzičke kulture. Pravo na učešće u horu i orkestru imaju oni učenici koji pokazuju dovoljno interesovanja a imaju određeni nivo muzičkih dispozicija (muzički sluh). Ove slobodne usmerene aktivnosti izvode se kontinuirano tokom cele školske godine. |
|||
|
|
Što se tiče orkestra, on treba da postoji u svakoj osnovnoj školi u kojoj za to postoje uslovi. "Časovi hora i orkestra kao redovna nastava ulaze u fond časova nastavnika muzičke kulture. "(1)U sastav školskog orkestra ulaze učenici starijih razreda (od V do VIII razreda). Međutim, da bi se stvorili uslovi za to, od posebnog je značaja njihovo kulturno-muzičko vaspitanje već od prvog razreda osnovne škole. Deca pre nego što dođu do orkestra, moraju posedovati određen nivo muzičkog vaspitanja stečenog u ranijim razredima. To je vrlo čest problem kod nas, jer su deca u mlađim razredima vođena samo jednim prosvetnim radnikom - učiteljem, koji često nisu dovoljno stručni na polju muzičke kulture, ili ga jednostavno zapostavljaju kao manje bitnim predmetom. |
|||
|
Već od I razreda treba "učenike postupno osposobljavati da sviraju na dečijim ritmičkim instrumentima"(2). Deca se u tom periodu upoznaju sa osnovnim elementima muzičke umetnosti. Kroz dečije muzičke igre, osposobljavaju se za uočavanje i prepoznavanje dužih i kraćih tonova, viših i nižih, jačih i slabijih. Vrlo je poželjno oformiti muzičku radionicu, u kojoj će deca kroz igru praviti razne štapiće i zvečke i koristiti iste za pratnju razbrajalica, pesama i muzičkih igara. U III razredu bi trebalo da se dogodi jedna značajna novina koja je od velikog značaja za rad sa orkestrom i muzičko opismenjavanje učenika. "Uporedo se savlađuje i sviranje na jednom od melodijskih instrumenata koje učenici biraju prema mogućnostima i interesovanju (melodijske udaraljke, blok-flauta, sintisajzer, melodika i drugo)." (3).Deca u III razerdu počinju da pevaju i sviraju po notama u intervalu od C1 do G1. Pored sviranja na melodijskim dečijim instrumentima, treba i dalje negovati upotrebu ritmičkih udaračkih instrumenata. Ritmičke instrumente možemo i tada upotrebiti za pratnju jednostavnijih pesama i igara koje deca pevaju ili sviraju na melodijskim instrumentima. Takva jedna kolektivna saradnja već pomalo liči na mini-orkestar. Aranžmani treba da budu krajnje jednostavni. Učenike treba aktivno uključivati u pravljenju aranžmana, naručito od IV razreda. Tada oni već pevaju i sviraju u intervalu od C1 do C2. Pevanje i sviranje su jako bitni jer preko njih deca usvajaju osnove muzičke pismenosti. U starijim razredima sviranje na melodijskim dečijim instrumentima se sve više unapređuje sa većim tehničkim zahtevima. Obrađuju se i drugi, bliži tonaliteti (C, a, G, e), pojmovi povisilice, snizilice, razrešilice, i drugi. Već u VII razredu "učenici treba da sviraju izražajno, uz veće tehničke zahteve u odnosu na predhodni razred" (4). Izražajno sviranje je posebno bitno za potrebe orkestra i muzike uopšte. Zato ćemo u orkestru glavne i komplikovanije melodije i dodeljivati učenicima sedmog i osmog razreda, jer su zreliji u mogu izražajnije da sviraju i donesu melodiju. U svim razredima učenici treba aktivno da učestvuju u pripremanju programa za interna slavlja, kao i za druge javne nastupe. |
|||
|
"Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice."(5) Nastavnim planom i programom predviđen je fond časova orkestra, koji iznosi 136 časova godišnje, odnosno 4 časa nedeljno. Pored plana manifestacija, ovo je glavni orjentir o učestanosti rada orkestra. Broj časova proba orkestra može se i povećati pred nastup. Nastupi ne ulaze u fond časova koji je predviđen nastavnim planom i programom. Orkestar u toku školske godine treba da obradi najmanje osam kompozicija, od kojih će neke izvoditi i sa horom osnovne škole. "Repertoar školskog orkestra čine dela domaćih i stranih kompozitora iz raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagođena za postojeći školski sastav."(6) Nastavnim planom i programom predviđeno je i da se neke kompozicije izvode zajedno sa horom. Takav jedan performans predstavljaće posebno zadovoljstvo i izvođačima i publici i podići će svaku svečanost na viši nivo. Poznavanje nastavnog plana i programa pomoći će svakom nastavniku muzičke kulture koji vodi orkestar da na pravi način organizuje i isplanira svoj rad. To se naručito odnosi na izbor repertoara orkestra, koga treba prilagoditi stepenu muzičke spremnosti učenika, koji se razlikuje od razreda do razreda. Značaj postupnog rada i pridržavanja nastavnog plana i programa je veliki, jer je on sistematski prilagođen različitim dečijim uzrastima. Nastavni plan i program je tako organizovan, da od I do VIII razreda, postupno uvodimo decu u svet muzičke kulture. Na taj način, moći ćemo da planiramo i realne ciljeve i zadatke koje ćemo uspešno realizovati. (1)Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik, 15.avgust
1995.strana 8 - broj 5 |
|||
|
|
|
