Zaključak

• Uvod

• Zahtevi nastavnog plana i programa

• Orkestar u osnovnoj školi

• Organizacija i planiranje rada sa orkestrom u osnovnoj školi

• Organizacija orkestarske probe

• Zaključak

• Literatura

     U predhodnim izlaganjima predstavljena je, kroz različite segmente, organizacija rada sa orkestrom u osnovnoj školi. Samo jedinstvenim delovanjem svih elemenata u organizaciji rada ostvarujemo povoljne uslove za rad orkestra. Bez planiranja i organizacije, rad sa orkestrom bio bi nemoguć i haotičan.

     U toku rada sa orkestrom nastavnik će se dosledno pridržavati svih vaspitnih, didaktičkih i metodskih principa. Ovde posebno treba istaći princip individualizacije, po kome nastavnik treba da poznaje individualne karakteristike i mogućnosti svakog učenika iz orkestra, kako bi im postavljao adekvatne zahteve i zadatke. Veoma su važni i principi doživljaja, očiglednosti, svesne aktivnosti učenika i sistematičnosti i postupnosti. Obradu problematičnih mesta u zadatoj kompoziciji, nastavnik će uvek rešavati od poznatog ka nepoznatom, od lakšeg ka težem, od bližeg ka daljem.

U radu sa orkestrom prepliću se i sve nastavne metode: metoda demonstracije, razgovora, usmenog izlaganja i rada sa tekstom. Treba samo upotrebiti pravu metodu u pravo vreme i na pravom mestu. Izbor i korelacija nastavnih metoda zavisiće od karakteristika kompozicije koja se obrađuje, vremena kojim se raspolaže za njenu obradu, oblika probe, od broja i uzroka učenika, od karakteristika instrumenata od kojih je orkestar sastavljen, kao i od ličnosti nastavnika i njegove stručnosti.

Nastavnik je ključna ličnost od koje zavisi direktno i delovanje orkestra. Njegova stručnost i poznavanje organizacione problematike predstavljaju referencu za funkcionisanje i afirmaciju orkestra. On treba biti upoznat sa svim elementima koji se prepliću u planiranju, organizaciji i radu na probama. Njegova uloga u celokupnom radu je presudna. Pored stručnih, nastavnik treba imati izgrađene i visoke estetske, kulturne, humane i moralne kriterijume. Za harmoničan rad orkestra, neophodna je nastavnikova ljubav prema deci i muzici, ambicioznost, entuzijazam, strpljenje i upornost, koji će mu pomoći de sve teškoće u radu prevaziđe. Od umešnosti nastavnika da zainteresuje učenike za svoj predmet, zavisi i koliko će biti interesovanje za ovu slobodnu usmerenu aktivnost, koja oplemenjuje duh i razbija svakodnevnu školsku monotoniju.

    Rad sa orkestrom u osnovnoj školi ostvaruje i svoju vaspitno obrazovnu funkciju. Najviše uticaja na formiranje ličnosti, imaju upravo osmišljeni, planirani i dobro organizovani elementi. U definisanju nastavnog plana i programa uvek se imaju u vidu i zadaci obrazovanja i zadaci vaspitanja. Na nastavniku je da ih pravilno protumači, poveže sa predhodnim iskustvima i znanjem učenika a zatim primeni na realizaciji novih nastavnih jedinica.

Estetsko vaspitanje zauzima posebno mesto u radu sa orkestrom u osnovnoj školi. Izborom kompozicija utičemo na formiranje muzičkog ukusa učenika i njihovog kritičkog odnosa prema muzici. Sistemaski se stiču određena znanja i razvijaju se sposobnosti za uočavanje i procenjivanje estetskih vrednosti. Razvijaju se i sposobnosti, potrebe i navike za njihovo doživljavanje, za stvaranje lepog u umetnosti i životu.

     Za učenike koji su članovi orkestra, on predstavlja veliko iskustvo. Kroz rad sa orkestrom, učenici stiču mnoga korisna znanja, veštine i navike, smisao za kolektivni rad i razvijaju opšte i muzičke sposobnosti. Izborom kompozicija za repertoar orkestra, usmeravamo njihovo intelektualno, estetsko, moralno i radno vaspitanje. Orkestar u osnovnoj školi ostvaruje i jedan vid profesionalne orjentacije. On razvija muzičke dispozicije učenika, budi njihova interesovanja i otkriva ponekad velike muzičke talente.

     Za učenike u orkestru, veoma je važna i socijalna komponenta, koju ostvaruju u radu. Oni se druže, zajednički rade i stvaraju najpozitivnija osećanja koja kroz muziku ispoljavaju. Jedinstven je osećaj, kada smo u grupi od trideset ljudi koji su svu svoju energiju usmerili ka zajedničkom cilju, inerpretaciji jednog muzičkog dela. "Zajedničko obavljanje određenih aktivnosti ima poseban vaspitni značaj, jer to članove grupe zbližava, socijalizuje i povezuje". Kolektivni rad ruši psihološke blokade, stid, tremu i razvija skromnost. Sa druge strane, svakom učeniku veliko je zadovoljstvo da i najmanjom deonicom da svoj doprinos u izvođenju nekog dela. To mu stvara posebno osećanje važnosti i jača mu samopouzdanje.

Danas, se orkestri u osnovnim školama nalaze u veoma teškoj situaciji. Zapravo, skoro i da ih nema. To je posledica dugogodišnje političke, ekonomske i socijalne krize u našoj zemlji, tako da sve državne institucije, pa i vaspitno obrazovne, odavno ne funkcionišu kako treba. Postoji mnogo problema koji ugrožavaju postojanje orkestra u osnovnoj školi. Na prvom mestu je problem kadra. Nastavnici muzičke kulture su krajnje nezainteresovani, nekreativni i neambiciozni za vođenje slobodnih usmerenih aktivnosti kao što je orkestar, a takav stav se reflektuje i na redovnoj nastavi. Javlja se i problem nedostatka adekvatnih instrumenata, jer u ovako prisutnoj ekonomskoj krizi, nijedna škola ne nalazi za shodno da ulaže u školski instrumentarijum. Gotove literature, za ovakve školske ansamble nema, već su nastavnici prinuđeni da sami prilagođavaju aranžmane prema njihovom orkestru. To je velika kočnica za mnoge nastavnike muzičke kulture kod nas. Mnogi nastavnici za svoje profesionalne neuspehe traže opravdanja u lošim radnim uslovima u školi i sredini i "netalentovanoj" deci sa kojom rade. Za rad sa ansamblima kao što su hor i orkestar, važi jedno nepisano pravilo: "Nema loših horova i orkestra, ima samo loših dirigenata".
Sve su ovo tehnički problemi, koji se rešavaju i koji su mizerni u odnosu na višestruku dobit koju nosi orkestar u osnovnoj školi. Orkestar, kao kulturni izvođački aparat, ima predivnu funkciju da širi pozitivnu energiju oko sebe i oplemenjuje ljude. Za sredinu u kojoj funkcioniše, orkestar predstavlja pravo bogatstvo. Svojim radom orkestar će doprineti razvoju kulturno-umetničkog života u školi i neposrednoj sredini. Na taj način on neposredno utiče na afirmaciju škole, nastavnika koji vodi orkestar, kao i afirmaciju i popularizaciju nastave muzičke kulture. Ne može se ni opisati koliko pozitivnih stvari nosi jedna ovakva aktivnost kao što je orkestar.

Ako ovaj rad još nekog inspiriše i pomogne mu u svom radu, biće mi veliko zadovoljstvo da se lanac nastavlja i da će još neko napraviti korak napred i dati svoj mali doprinos ka unapređenju muziciranja u osnovnoj školi. Ovim radom, ja započinjem svoj.