Četvrta proba

• Uvod

• Zahtevi nastavnog plana i programa

• Orkestar u osnovnoj školi

• Organizacija i planiranje rada sa orkestrom u osnovnoj školi

• Organizacija orkestarske probe

• Zaključak

• Literatura

     Četvrta proba je takođe proba celog orkestra. Svi zauzimamo ista mesta kao na prošloj probi i počinjemo sa radom. Prvo ćemo potsetiti učenike na dinamičke zahteve postavljene na prethodnoj probi i otsvirati celu kompoziciju. Verovatno će se desiti da neko zaboravi neki deo ili ne poštuje neki od zahteva koji su već obrađeni, pa ćemo ponoviti više puta dok ne pročistimo kompoziciju. Kada postignemo ono što smo imali na kraju predhodnog časa, krećemo sa daljim izražajnim doterivanjem.

     Ukoliko bude potrebno potsetićemo prve harmonike, na način na koji se svira prelaz u uvodnom delu. Insistiraćemo na njegovo sigurno i odsečno izvođenje a da se skriveni melodijski pasaž čuje. Bas će svoj solo svirati stabilno u punoj notnoj vrednosti.

     Sada ćemo zahtevati da u delu-A, od piana do forte, idemo postupno, odnosno da na svako razlaganje trozvuka kod I harmonike sviramo za nijansu jače od predhodnog. Kada sviranjem i uvežbamo ovakvo dinamičko nijansiranje, možemo postaviti sledeće zahteve.

     Na kraju dela-B, od 69 takta, I harmonika ima deonicu koju ćemo dorađivati. Prve dve note su stacato a zatim dolazi akcentovana nota A2, koju sviramo u legatu sa sledećom (70 takt) i Fis2 na sličan način u sledećem taktu. Svaki od ovih taktova treba da zvuči odvojeno. Učenicima možemo preporučiti da na ovom delu dižu malo ruku sa klavijature, kako bi odvojili legata.

     Insistiraćemo i na stacato I harmonike, sa kojim počinje deo-C. Posle njega ponovo nam se javljaju akcentovane note (skokovi u E2 i D2).

     Postoje mesta u kompoziciji, kod nekih instrumenata, kod kojih u malom vremenskom periodu treba napraviti mali krešendo i dekrešendo. Takvo je na primer u 61 i 63 taktu kod blok-flauta.

U dva takta, pod dosta brzim tempom, treba odraditi primetan krešendo i dekrešendo. Odsviraćemo ili otpevati učenicima kako to zamišljamo, a zatim tražiti da ponove solo. Poenta je samo da frazu počinjemo i završavamo tiše, a na najdužem tonu je jedan dinamički vrh. Sa druge strane, bitno je samo da posle najdužeg tona (polovina), sledi ton za nijansu tiši. Ukoliko učenici ne uspevaju da izvedu frazu na taj način, jednostavno sviramo je kao i do sada.

     Sličnu situaciju imamo u delu-C kod harmonika, kada na jednom tonu (polovina sa tačkom) pravimo krešendo i dekrešendo. To je mnogo lakše izvesti na harmonici nego na blok-flauti, jer se efekat postiže različitim intezitetom razvlačenja i sklapanja meha.

     Do sada je obrađen dovoljan broj elemenata da kompozicija zvuči sasvim pristojno. Preostalo vreme na probi iskoristićemo za uvežbavanje cele kompozicije sa svim interpretacionim zahtevima radi postizanja sigurnosti. Kompoziciju ćemo spremiti u toj meri, da je dovoljno samo pred nastup na generalnoj probi, probati još par puta. U međuvremenu ćemo je obnavljati na narednim probama u vidu "zagrejavanja" za novu kompoziciju. Obrađene pesme treba stalno obnavljati.