Treća proba |
||
|
Treće nedelje rada na ovoj kompoziciji dolazi ceo orkestar. Pre početka svirke orkestar ćemo rasporediti na određene pozicije, prema instrumentima. šema U prvom redu napred, polukružno sa leve strane dirigenta, biće blok-flaute. Iza njih I i II harmonike. U prvom redu sa desne strane su metalofoni, a iza njih III harmonika i bas. U centralnom delu ispred dirigenta, u polukrugu, a iza harmonika, biće postavljeni timpani, doboš, čineli i triangl. Ovakav raspored orkestar će zadržati i na nastupu. Ponovo proveravamo štim blok-flauta. Možemo odsvirati i obnoviti neku kompoziciju iz repertoara koju smo već obrađivali. Pre spajanja grupa, obnovićemo još jednom kompoziciju "Na lepom plavom Dunavu", sa odvojenim grupama, kao što smo radili predhodna dva časa. Kada smo utvrdili da svaka grupa funkcioniše pojedinačno, možemo početi komoziciju sa svim predviđenim instrumentima. Nastavnik, sada u ulozi dirigenta, stoji naspram orkestra i daje znak za početak kompozicije. Prvo zajedničko izvođenje sigurno će biti malo haotično, ali je bitno da se cela kompozicija "sklopi". Verovatno će biti nekih ispada i grešaka, pa ćemo i sada raditi i ponavljati deo po deo, dok ga ne odsviramo u celini kao uvod-A-B-C. Učenicima ćemo već napomenuti da se pridržavaju oznaka za dinamiku koje su ispisane ispod njihovih deonica. Nećemo mnogo insistirati na dinamiku dok barem ne sklopimo celu kompoziciju. Dinamikom ćemo se kasnije više pozabaviti. Za sada je bitno da ceo orkestar svira u istom tempu koji nastavnik zadaje i diriguje. On će biti sporiji od onog konačnog ali ne previše jer u tom slučaju valcer neće da liči na valcer, a učenici bi se još više zbunjivali i razilazili u presporom tempu. Ukoliko se harmonike razilaze sa razvlačenjem i sklapanjem meha, opomenućemo ih da poštuju ispisane znake. Na prva par sviranja nastavnik treba da uoči koji elementi nisu kako treba, da bi se zadržao na njima i ispravio ih. |
|
|
Kada smo prilično dobro sklopili kompoziciju, počećemo da doterujemo dinamiku. Kod grupnog odnosno orkestarskog muziciranja, nije dovoljno da učenik svira dinamički samo kako mu piše u notama. Jer, u masi različitih instrumenata dolazi do mešanja boja i do zagušenja nekih linija. Učenici okruženi drugim instrumentima, mogu da imaju utisak da se ne čuju, pa spontano na svoju ruku sviraju jače. Zato se svi učenici podređuju, na licu mesta, zahtevima nastavnika koji je ispred njih i ima kompletnu zvučnu sliku, a nastavnik će govoriti i davati signale, kako treba da se svira. Dinamiku ćemo takođe obrađivati parcijalno, kao i sve do sada. Kompoziciju u uvodnom delu počinje prva harmonika u pianu, a odmah zatim i ostale harmonike i metalofoni, takođe u pianu. Ni bas ni metalofoni ne smeju da nadjačavaju prve harmonike. I i II metalofoni treba da zvuče kao jedan. U 8 taktu javlja se samo jedan udarac triangla u pianu, koji se javlja umesto očekivane pojave udarca metalofona. Oni praktično "odgovaraju" na temu I harmonike. Uvodni deo je ambijetalnog, pripremnog karaktera i tu je da napravi atmosferu, uvod za igru koja sledi. Učenicima ću reći da zamisle kako momak prilazi devojci, poziva je za ples i zajedno se približavaju podijumu za igru. To je uvodni deo. |
|
|
Istu dinamičku situaciju, kao u uvodnom delu, imamo i na početku dela-A, ali sada u tempu di valse. Svi ritmički instrumenti u ovom delu, osim na kraju, sviraju piano. U 49-tom taktu harmonika pravi krešendo i već u 50 svira forte, do kraja ovog dela. Na ovom istom mestu ostali instrumenti sviraju mezo forte (mf), kako bi deonica I harmonike došla do izražaja. Voditi računa da ritmički instrumenti: činela, doboš i timpani, ne naprave veliku buku. Po potrebi ćemo utišavati ili pojačavati određene instrumente. Ovako ćemo deo-A odsvirati više puta. U delu-B od 57 takta sviraju metalofoni mp, a bas, piano. Odgovore dobija od blok-flauta od 61 takta. Blok-flaute će svirati najače što može a da ne dođe do preduvavanja u alikvotne tonove. Na istom mestu nastupaju harmonike, doboš, čineli i timpani u pianu, pa treba voditi računa da se blok-flaute čuju dovoljno jer one u tih četiri takta vode melodiju. Ponovo zatim nastupaju metalofoni u mp, lagano praveći krešendo do 69 takta, odakle ostali sviraju mf, a I harmonika, koja preuzima melodiju, svira forte. Repeticiju dela-B sviraćemo na isti način. Kada nekoliko puta odsviramo ovaj deo sa ovako sređenom dinamikom, da se čuje glavna muzička misao, spojićemo predhodno obrađene delove sa delom-B. Sa ovolikim ponavljanjima kompozicije lagano ćemo približavati tempo, onom pravom - igračkom. |
|
|
Deo-C (od 73 takta) takođe sadrži melodijska ponavljanja koja su ovog puta podelili I harmonika i blok-flaute. Harmonika počinje u mp, metalofon takođe, a sada i doboš ima angažovaniju deonicu sa kojom se pridružuje bas harmonici sa donošenjim ritma takođe u mp. I harmonika u 86 taktu svira forte, a prate je i ostali instrumenti. Stvar je samo u tome da svi instrumenti budu podređeni onom koji nosi melodiju. Posle ovog forte, repriziramo celu stvar u piano s'tim, što sada blok-flauta, nosi deo melodije. Tu generalno treba biti još tiši da bi se blok-flaute čule, a da bi iz takvog jednog piana stigli u forte sa kojim završavamo kompoziciju. Ovako obrađeni deo-C povezujemo sa predhodnim a zatim sviramo celu kompoziciju sa obrađenim dinamičkim zahtevima. U toku sviranja, slobodno ćemo davati kratke instrukcije, neprekidajući svirku. Posle odsvirane cele kompozicije, više puta na ovaj način, završavamo i treću probu. |
|
|
|