Organizacija orkestarske probe

Druga proba

 

 

 

     Druge nedelje rada na kompoziciji "Na lepom plavom Dunavu" dolazi grupa metalofona i ritmičkih instrumenata. Na isti način kao predhodnog časa pravimo uvodni deo časa, zatim analizu deonica, solo sviranje deonica po delovima, sklapanje deonica po delovima i na kraju sklapanje svih delova u jednu celinu. Sledi analiza pojedinih karakterističnih deonica iz ove grupe instrumenata.

     Metalofoni u ovom aranžmanu imaju dve potpuno odvojene deonice (I i II metalofon), koje zauzimaju poseban značaj u kompoziciji. U uvodnom i delu-A, deonice metalofona se javljaju u tercama kao odgovori na liniju I harmonike. U uvodnom delu one imaju totalno ambijentalni karakter. Od 50 takta, u unisu sa I i II harmonikom, metalofoni završavaju deo-A. U delu-B, od 57 takta, metalofoni sada nose glavnu melodiju u dva glasa (u sekstama), na koju se javljaju odgovori prvo u blok-flautama i na kraju celog orkestra. I metalofon u delu-C ima ulogu figurirane pratnje, sve do poslednjih četiri takta, gde svira unis u oktavi sa I harmonikom. To je ujedno i najzahtevnija deonica koju metalofon ima. Na ovom mestu, može mu se pridružiti i drugi metalofon koji do tada pauzira. Metalofoni se u ovom aranžmanu javljaju u intervalu od h (malo h) do G2 (E2), što realno zvuči za oktavu više.

     Analizu deonica triangla i činela ne treba posebno praviti. Udarci se javljaju samo na jakom taktovom delu osim predposlednjeg takta, gde ima udarac na prvu i na treću dobu. U celom orkestru dovoljan je jedan triangl i jedna činala. Njihov zvuk je izrazito svetao i prodoran i sigurno se uvek čuju. Po potrebi će se eventualno udarati i tiše. Bitno je samo da učenici koji ih sviraju, budu strpljivi, da broje i da se snalaze u ritmu i vremenu. Nastavnik će im radi sigurnosti, po potrebi, davati znak za udarac.

     Doboš ima najraznovrsniji ritam u odnosu na ostale deonice ritmičkih instrumenata.

      Prvu komplikovaniju deonicu doboša, od 50 do 56, ako treba raščlanićemo je na manje celine i obraditi neutralnim slogom u sporijem tempu. Zahtevaćemo od učenika da uvidi delove (taktove) koji se ponavljaju. 50 i 56 takt su isti, kao i 51 i 53, 52 i 55. Jedino se fraza u 54 taktu ne ponavlja. Kritične ritmičke figure ćemo ponavljati više puta dok se ne savladaju. Na isti način, ukoliko bude potrebno, obradićemo sve ritmičke grupacije koje se javljaju do kraja kompozicije, neutralnim slogom uz taktiranje i u sporijem tempu.

     Za izvođenje valcera "Na lepom plavom Dunavu", prema ovom aranžmanu, predviđena su četiri timpana štimovana na tonske visine C, D, F, G. Timpani će učenici biti ispisani u violinskom ključu, iako zvuče i pišu se u bas ključu. Njih koristimo uglavnom u forte momentima kada podvlačimo osnovne tonske funkcije. Deonice timpana su vrlo jednostavne, uglavnom su krupnije notne vrednosti i nema brzog prelaska sa jednog na drugi timpan. Učenik koji je ranije već svirao na timpanima ili na metalofonu, sa lakoćom će savladati sve zadate deonice.

     Sviranje na ovim instrumentima bez onih iz prve grupe, može biti jako dosadno i monotono. Zbog toga ću uz svako sviranje, i solo i grupno, povremeno pevati ili svirati na klaviru vodeće melodije koje fale. Tako će učenici imati uvid u celu kompoziciju, lakše će se snalaziti u vremenu, već će prema nekim melodijama praviti sebi određene orjentire i samim tim lakše savladati svoje deonice.