Prva proba

• Uvod

• Zahtevi nastavnog plana i programa

• Orkestar u osnovnoj školi

• Organizacija i planiranje rada sa orkestrom u osnovnoj školi

• Organizacija orkestarske probe

• Zaključak

• Literatura

     Prve nedelje probe dolazi grupa harmonika i blok-flauta. Na samom početku probe napraviću mali uvod u cilju stvaranja raspoloženja i dobre atmosfere za rad. Pitaću prvo decu da li znaju ko je napisao "Na lepom plavom Dunavu". Jedno vreme išla je i TV serija na državnoj televiziji o ovom kompozitoru i njegovom uzbudljivom životu. Pitaću da li neko zna da kako se igra valcer, da li je on igrao, gledao, gde, ko, kako...? Kada se igraju valceri? Reći ću zatim par reči o kompozitoru Johanu Štrausu koji je napisao predivni valcer Na lepom plavom Dunavu. Kao prvo, reći ću da postoje dva Johana Štrausa, mlađi i stariji. Johan Štraus stariji je takođe kompozitor. Njegova najpoznatija kompozicija je "Rodetski marš".

On je imao tri sina: Johana mlađeg, Jozefa i Edvarga. Kompozitor čije delo mi obrađujemo je Johan Štraus mlađi i živeo je od 1825 do 1899 godine. Zaslužan je za popularizaciju bečkog valcera i njegovim uticajem on je postao sastavnim elementom bečke i uopšte evropske operete. Johan Štraus mlađi posebno se istakao i kao dirigent. Najpoznatiji valceri su mu Na lepom plavom Dunavu, Priče iz Bečke šume, a od opereta, najpoznatija je Šišmiš. Svojim valcerima uspeo je uticati i na Šopena, Šumana, Lista, Bramsa, Wagnera i druge. Mi ćemo obrađivati samo odlomak valcera "Na lepom plavom Dunavu"(note).

Ovim malim uvodom, probaćemo da probudimo želju i zainteresovanost za kompoziciju koju obrađujemo.

     Posle uvodnog dela, napravićemo kratku zajedničku analizu deonica koje su učenici dobili. Kompozicije ćemo uvek obrađivati parcijalno, po logički odvojenim celinama, koje ćemo posle spajati. U odlomku valcera koji obrađujemo, izdvajaju se četiri karakteristična dela: Uvod, laganijeg tempa, do 23 takta, deo-A od 25 do 56, deo-B od 57 do 73 i deo-C od 74 do 105 takta. Poslednja tri takta od 106 do 108 je Coda. Kompozicija je u C-duru u 3/4 taktu. Svaki učenik će probati da analizira svoju deonicu. Nastavnik će mu u tome pomoći.

     I harmonika ima, u prva dva dela kompozicije, vodeću ulogu. Lagani uvod i počinje I harmonikom, razlaganjem trozvuka G-dura. Melodija I harmonike u prvom delu uvodu je mirna, staložena i jednostavna. U 9 i 13 taktu F je povišeno u Fis. Interesantno mesto se javlja tek u 14 taktu. Tu dolazi do promene tempa, dok I harmonika nastavlja, solo, figurirani pasaž do 20 takta. Dovoljno je da deci ovaj deo označimo kao prelaz između uvoda i dela-A. Njega treba obraditi stacato, odnosno odsečno. Ovaj deo će biti karakterističan i po tempu i po naglasku. Za sada je dovoljna informacija da prelaz počinje u brzom tempu sa postepenim usporenjem. Završetkom ovog pasaža, I harmonika završava svoju deonicu u uvodnom delu.

     U delu-A (sve do 56 takta) I harmonika ima veoma sličnu melodiju kao u prvom uvodnom delu, samo u bržem tempu. Ona je građena uglavnom od razlaganja akorada i ležećih dužih notnih vrednosti. Nema težih deonica. U 51 taktu F je povišeno u Fis, posle čega ubrzo sledi kulminacija ovog dela na tonu E2 u 52 taktu. U delu-B I harmonika uglavnom pauzira. Tek u 69 taktu preuzima melodiju. Angažovaniju deonicu I harmonika ponovo ima u delu-C, od treće četvritine 73-tog takta. Ritam koji nosi melodijske deonice I harmonike vrlo je jednostavan. To su uglavnom četvrtine, četvrtine sa tačkom, polovine, polovine sa tačkom, polovina sa tačkom vezana za narednu četvrtinu i vrlo retko osmine. Sve razložene trozvuke, u uvodnom i prvom delu treba svirati legato, odnosno povezano. Ovu deonicu dodelićemo učenicima koji mogu lepo da donese njenu poletnu kantilenu.

     II i III harmonika imaju deonice koje nisu vodeće, već su u funkciji pratnje. Njihova ritmika ne zaostaje u odnosu na deonicu I harmonike, jedino je razlika što su manje melodične i nisu toliko nametljive jer se nalaze unutar harmonskog sklopa. One već u uvodnom delu imaju interesantan zadatak, a to je da efektom tremola (postiže se mehom), zajedno sa basom, na tonovima dužih vrednosti u pianu, stvore tihu treptavu pratnju prvoj harmonici. Ovim problemom ćemo se više pozabaviti na zajedničkim probama. U delu-A pojavljuju se tek u 50 taktu. Uglavnom se obe deonice (II i III harm.) javljaju istovremeno: u 61, 76, 80, 84-tom taktu, osim u 69-tom taktu gde se javlja samo II harmonika.

     Harmonika kojoj smo dodelili BAS deonicu ima naj-angažovaniju deonicu od svih instrumenata. U uvodnom delu, bas će osnovnim tonovima dati harmonski oslonac ostalim harmonikama. Posle pasaža u I harmonici, od 21 takta, bas ima solo tri takta koji pripremaju početak dela-A. Od dela-A, bas-harmonika svira u kontinuitetu do kraja. To je zato što valcer mora da ima neprekidnu ritmičku pulsaciju, koja nosi celu kompoziciju i daje joj karakter igre. U delu-A to su akordi glavnih toničnih funkcija. U delu-B od 58 takta imamo akord D7, koji je u funkciji dominantine dominante (DD), koji ukoliko učenik ne može da odsvira na harmonici, može da se zameni sa običnim D-durom. Septakord se na harmonici svira kažiprstom, a nalazi se u redu ispod molskih akorada. U istom delu javljaju se i akordi em i am, koji učeniku koji je vešt sa levom rukom na harmonici ne bi trebalo da predstavljaju nikakav problem. Ovi akordi se sviraju: osnovni ton četvrtim, a akord drugim prstom leve ruke. Palac je prvi, kažiprst drugi i tako redom. Ukoliko bude problema oko toga može na desnoj klavijaturi otsvirati samo ležeće osnovne tonove (e i a). U delu-C javlja se G7 koji ako zadaje problema zamanjujemo sa običnim G-durom. Na kraju svih delova u 56, 73 i 87-ćem tektu imamo simultano sviranje i osnovnog basovog tona i akorda, koje se izvodi četvrtim i trećim prstom leve ruke istovremeno. U nemogućnosti ovakvog izvođenja svirati samo osnovni basov ton. Veoma je važno precizno ritmičko izvođenje basove deonice jer ona daje oslonac celoj kompoziciji.

     Što se tiče sopran blok-flauta, predviđene su 8, zato što se njihov zvuk čuje daleko slabije u odnosu na druge instrumente (jačim duvanjem se ne pojačava znatno jačina tona, već dolazi do produvavanja u alikvotne tonove). Povećavanjem broja istih u unisu, postiže se da i njene deonice isplivaju na površinu. Zbog svoje ograničene mogućnosti, u ovoj kompoziciji blok-flaute imaju više koloraturni efekat. U osnovnoj školi zbog načina dobijanja određenih tonova (celi otvori), imamo na raspolaganju samo jednu oktavu od C1 do C2 (zvučno C2 do C3), i to bez Cis i Dis tonova. Prvi put blok-flauta nastupa u 50 taktu, gde svira glavnu melodiju u unisu sa I harmonikom i I metalofonom.

     U 51 taktu javlja se ton Fis. Potsetićemo učenike da se on dobija kada se prsti nameste za ton Re, pa se samo digne kažiprst desne ruke. U ovoj frazi u 52 taktu se javlja ton E2. On može biti malo problematičan za izvođenje. Izvodi se na taj način, što se otvori na gornjoj strani blok-flaute pokriju kao za ton E1, a jedini otvor na donjoj strani, palcem leve ruke, zatvori samo pola. Ukoliko ovaj ton bude pravio problema, samo ćemo ga preskočiti ili svirati za oktavu niže - E1.

Istu melodiju sviraju i harmonike i metalofoni, tako da njegovim izostavljanjem nećemo mnogo izgubiti. U delu-B blok-flaute se već u 61 taktu javljaju kao odgovor na motiv koji donosi metalofon.

     Sledeću deonicu od četiri takta blok-flaute imaju od 69-tog takta. U delu-C blok-flauta se prvo javlja sa jednim tonom u 76, 80 i 84-tom taktu, posle čega ima angažovaniju ulogu. Deonice su i prilagođene tehničkim mogućnistima učenika, tako da ne bi trebalo da bude problema.

     Učenici su već pripremili svoje instrumente i možemo početi sa sviranjem. Treba proveriti štim blok-flauta u odnosu na harmoniku i po potrebi korigovati ih (način je opisan u delu o blok-flauti). Prvo će svaki učenik da svira svoju deonicu solo. Počećemo od harmonika pa zatim blok-flaute. Radićemo deo po deo, (jer je svaki deo karakterističan i može da se obrađuje samostalno), pa će tako i svirati svoje deonice solo.

     Prvu polovinu uvodnog dela ćemo brzo savladati jer su u pitanju samo harmonike, duže notne vrednosti i slične fraze. Malo ćemo zastati kod 14 takta, odakle počinje prelaz kod prve harmonike. Treba posebno istaći da svaku prvu četvrtinu u taktu sviramo jače i naglašenije od ostalih. U tom prelazu je upravo na prvim četvrtinama, skrivena melodija koja treba da se čuje. Zatim, celu frazu postepeno usporavamo. Ukoliko je potrebno, ovakvu inerpretaciju ćemo i demonstrirati na harmonici. Celu frazu sviraće samo jedna I harmonika, jer može doći do ritmičkog mimoilaženja.

     Odmah zatim, sledi solo od tri takta, na basu. On još više treba da smiri priču, uspori, i pripremi deo-A.

     Na samom početku novog dela, moramo obraditi, korone u 25 taktu kod I harmonike. One se nalaze tu, zato što iz potpuno smirene priče uvodnog dela i pauze od jednog takta, ne možemo odmah da uletimo u tempo A. Tu je veoma bitno da I harmonika i bas i prate ruku nastavnika-dirigenta, jer bez pripremnog brojanja moraju ući na prvu dobu. Od te prve zavisi kako će kompozicija dalje teći. Da bi učenici shvatili i doživeli ova ritmička variranja iz uvoda u deo-A, celu situaciju demonstriraću na klaviru ili harmonici. Jedno od rešenja za lakšu interpretaciju je da jedna četvrtina sa koronom traje kao ceo jedan takt u unapred zadatom tempu.

     Ovako postavljene stvari, puno olakšavaju siguran početak. Ove oscilacije u tempu su možda najteži elementi sa kojima će mo se sresti u kompoziciji. Zato se, već na prvoj probi, zadržavamo malo više na ovom delu. Kada približno postavimo uvod sa prelazom i početak dela-A, možemo ići dalje sa obradom. Deo-A obrađujemo do 56 takta. Kada svako odsvira svoju deonicu solo, videćemo da li je nekom nešto nejasno ili teško. U početku generalno sviramo u sporijem tempu. Ukoliko bude problema sa nekom od prisutnih deonica, probaćemo je uraditi polako sa učenikom koji ima problem. Deonici ću mu otpevati ili odsvirati polako na njegovom instrumentu, ispravljajući grešku koju je imao. Kada je savlada posle par ponavljanja, idemo dalje dok ne isčistimo sve deonice prvog dela. Ako i posle par ponavljanja i dalje bude pravio grešku, rećićemo mu da za sada preskoči taj problematični deo. Kada sve deonice budu dobro odsvirane, pristupamo njihovom spajanju. Prvo će svirati samo harmonike sa basom, a posle samo blok-flaute unisono. Pre svakog sviranja nastavnik odbrojava, odnosno diriguje dva takta. Radi lakšeg snalaženja i orjentacije nastavnik će povremeno pevušiti deonice koje nedostaju, a bitne su. Na isti način podržavaće i neku od prisutnih deonica zbog bolje sigurnosti učenika. Vodimo računa da harmonike imaju ujednačen meh, kako je i zapisano. U toku sviranja, u početku, davaću im signale za otvaranje i zatvaranje meha. Ujednačeni pokreti meha u orkestru su veoma bitni i zbog artikulacije i zbog vizuelnog efekta. Kada su i harmonike i blok-flaute dobro odsvirale deo-A, sad će ga svirati svi zajedno.

Nastavnik kao dirigent stoji naspram učenika i daje znak za početak. Ako se budu pojavile greške i nejasnoće, izolovati taj deo od drugih i ponavljati ga dok se potpuno ne savlada. Kada više puta odsviramo deo-A bez greške, spajamo ga sa uvodnim delom. U tom delu je posebno važno da nastavnik diriguje i vodi učenike. Kada savladamo spori uvodni deo, brzi prelaz sa usporenjem, korone i konačno uđemo u ritam valcera, na dalje sigurno neće biti problema. Važan deo posla smo završili.

     Na isti način kao što je opisano za deo-A, obrađujemo i deo-B i deo-C. Kada savladamo sve delove izolovano sa njihovim ponavljanjima, pristupamo njihovom spajanju. Prvo spajamo A sa B, pa B sa C i na kraju celu kompoziciju uvod-A-B-C. U toku probe pravićemo kratkominutne pauze ako primetimo da je došlo do zamora učenika i pada koncetracije. Za to vreme možemo na klaviru demonstrirati inerpretaciju određenih deonica, pa i celog valcera kako bi učenici doživeli njegov karakter. Proba je uspešno realizovana ako i harmonike i blok-flaute odsviraju zajedno više puta u kontinuitetu sve svoje deonice.