Organizacija orkestarske probe

Prva proba

 

 

     Prve nedelje probe dolazi grupa harmonika i blok-flauta. Na samom poèetku probe napraviæu mali uvod u cilju stvaranja raspolo¾enja i dobre atmosfere za rad. Pitaæu prvo decu da li znaju ko je napisao "Na lepom plavom Dunavu". Jedno vreme i¹la je i TV serija na dr¾avnoj televiziji o ovom kompozitoru i njegovom uzbudljivom ¾ivotu. Pitaæu da li neko zna da kako se igra valcer, da li je on igrao, gledao, gde, ko, kako...? Kada se igraju valceri? Reæi æu zatim par reèi o kompozitoru Johanu ©trausu koji je napisao predivni valcer Na lepom plavom Dunavu. Kao prvo, reæi æu da postoje dva Johana ©trausa, mlaði i stariji. Johan ©traus stariji je takoðe kompozitor. Njegova najpoznatija kompozicija je "Rodetski mar¹".Rodetsky March

On je imao tri sina: Johana mlaðeg, Jozefa i Edvarga. Kompozitor èije delo mi obraðujemo je Johan ©traus mlaði i ¾iveo je od 1825 do 1899 godine. Zaslu¾an je za popularizaciju beèkog valcera i njegovim uticajem on je postao sastavnim elementom beèke i uop¹te evropske operete. Johan ©traus mlaði posebno se istakao i kao dirigent. Najpoznatiji valceri su mu Na lepom plavom Dunavu, Prièe iz Beèke ¹ume, a od opereta, najpoznatija je ©i¹mi¹. Svojim valcerima uspeo je uticati i na ©opena, ©umana, Lista, Bramsa, Wagnera i druge. Mi æemo obraðivati samo odlomak valcera "Na lepom plavom Dunavu"(note).Na lepom plavom Dunavu

Ovim malim uvodom, probaæemo da probudimo ¾elju i zainteresovanost za kompoziciju koju obraðujemo.

 

     Posle uvodnog dela, napraviæemo kratku zajednièku analizu deonica koje su uèenici dobili. Kompozicije æemo uvek obraðivati parcijalno, po logièki odvojenim celinama, koje æemo posle spajati. U odlomku valcera koji obraðujemo, izdvajaju se èetiri karakteristièna dela: Uvod, laganijeg tempa, do 23 takta, deo-A od 25 do 56, deo-B od 57 do 73 i deo-C od 74 do 105 takta. Poslednja tri takta od 106 do 108 je Coda. Kompozicija je u C-duru u 3/4 taktu. Svaki uèenik æe probati da analizira svoju deonicu. Nastavnik æe mu u tome pomoæi.

     I harmonika ima, u prva dva dela kompozicije, vodeæu ulogu. Lagani uvod i poèinje I harmonikom, razlaganjem trozvuka G-dura. Melodija I harmonike u prvom delu uvodu je mirna, stalo¾ena i jednostavna. U 9 i 13 taktu F je povi¹eno u Fis. Interesantno mesto se javlja tek u 14 taktu. Tu dolazi do promene tempa, dok I harmonika nastavlja, solo, figurirani pasa¾ do 20 takta. Dovoljno je da deci ovaj deo oznaèimo kao prelaz izmeðu uvoda i dela-A. Njega treba obraditi stacato, odnosno odseèno. Ovaj deo æe biti karakteristièan i po tempu i po naglasku. Za sada je dovoljna informacija da prelaz poèinje u brzom tempu sa postepenim usporenjem. Zavr¹etkom ovog pasa¾a, I harmonika zavr¹ava svoju deonicu u uvodnom delu.

     U delu-A (sve do 56 takta) I harmonika ima veoma sliènu melodiju kao u prvom uvodnom delu, samo u br¾em tempu. Ona je graðena uglavnom od razlaganja akorada i le¾eæih du¾ih notnih vrednosti. Nema te¾ih deonica. U 51 taktu F je povi¹eno u Fis, posle èega ubrzo sledi kulminacija ovog dela na tonu E2 u 52 taktu. U delu-B I harmonika uglavnom pauzira. Tek u 69 taktu preuzima melodiju. Anga¾ovaniju deonicu I harmonika ponovo ima u delu-C, od treæe èetvritine 73-tog takta. Ritam koji nosi melodijske deonice I harmonike vrlo je jednostavan. To su uglavnom èetvrtine, èetvrtine sa taèkom, polovine, polovine sa taèkom, polovina sa taèkom vezana za narednu èetvrtinu i vrlo retko osmine. Sve razlo¾ene trozvuke, u uvodnom i prvom delu treba svirati legato, odnosno povezano. Ovu deonicu dodeliæemo uèenicima koji mogu lepo da donese njenu poletnu kantilenu.

     II i III harmonika imaju deonice koje nisu vodeæe, veæ su u funkciji pratnje. Njihova ritmika ne zaostaje u odnosu na deonicu I harmonike, jedino je razlika ¹to su manje melodiène i nisu toliko nametljive jer se nalaze unutar harmonskog sklopa. One veæ u uvodnom delu imaju interesantan zadatak, a to je da efektom tremola (posti¾e se mehom), zajedno sa basom, na tonovima du¾ih vrednosti u pianu, stvore tihu treptavu pratnju prvoj harmonici. Ovim problemom æemo se vi¹e pozabaviti na zajednièkim probama. U delu-A pojavljuju se tek u 50 taktu. Uglavnom se obe deonice (II i III harm.) javljaju istovremeno: u 61, 76, 80, 84-tom taktu, osim u 69-tom taktu gde se javlja samo II harmonika.

     Harmonika kojoj smo dodelili BAS deonicu ima naj-anga¾ovaniju deonicu od svih instrumenata. U uvodnom delu, bas æe osnovnim tonovima dati harmonski oslonac ostalim harmonikama. Posle pasa¾a u I harmonici, od 21 takta, bas ima solo tri takta koji pripremaju poèetak dela-A. Od dela-A, bas-harmonika svira u kontinuitetu do kraja. To je zato ¹to valcer mora da ima neprekidnu ritmièku pulsaciju, koja nosi celu kompoziciju i daje joj karakter igre. U delu-A to su akordi glavnih toniènih funkcija. U delu-B od 58 takta imamo akord D7, koji je u funkciji dominantine dominante (DD), koji ukoliko uèenik ne mo¾e da odsvira na harmonici, mo¾e da se zameni sa obiènim D-durom. Septakord se na harmonici svira ka¾iprstom, a nalazi se u redu ispod molskih akorada. U istom delu javljaju se i akordi em i am, koji uèeniku koji je ve¹t sa levom rukom na harmonici ne bi trebalo da predstavljaju nikakav problem. Ovi akordi se sviraju: osnovni ton èetvrtim, a akord drugim prstom leve ruke. Palac je prvi, ka¾iprst drugi i tako redom. Ukoliko bude problema oko toga mo¾e na desnoj klavijaturi otsvirati samo le¾eæe osnovne tonove (e i a). U delu-C javlja se G7 koji ako zadaje problema zamanjujemo sa obiènim G-durom. Na kraju svih delova u 56, 73 i 87-æem tektu imamo simultano sviranje i osnovnog basovog tona i akorda, koje se izvodi èetvrtim i treæim prstom leve ruke istovremeno. U nemoguænosti ovakvog izvoðenja svirati samo osnovni basov ton. Veoma je va¾no precizno ritmièko izvoðenje basove deonice jer ona daje oslonac celoj kompoziciji.

 Harmonika Bas

 

     ©to se tièe sopran blok-flauta, predviðene su 8, zato ¹to se njihov zvuk èuje daleko slabije u odnosu na druge instrumente (jaèim duvanjem se ne pojaèava znatno jaèina tona, veæ dolazi do produvavanja u alikvotne tonove). Poveæavanjem broja istih u unisu, posti¾e se da i njene deonice isplivaju na povr¹inu. Zbog svoje ogranièene moguænosti, u ovoj kompoziciji blok-flaute imaju vi¹e koloraturni efekat. U osnovnoj ¹koli zbog naèina dobijanja odreðenih tonova (celi otvori), imamo na raspolaganju samo jednu oktavu od C1 do C2 (zvuèno C2 do C3), i to bez Cis i Dis tonova. Prvi put blok-flauta nastupa u 50 taktu, gde svira glavnu melodiju u unisu sa I harmonikom i I metalofonom.

 Blok flauta E2

     U 51 taktu javlja se ton Fis. Potsetiæemo uèenike da se on dobija kada se prsti nameste za ton Re, pa se samo digne ka¾iprst desne ruke. U ovoj frazi u 52 taktu se javlja ton E2. On mo¾e biti malo problematièan za izvoðenje. Izvodi se na taj naèin, ¹to se otvori na gornjoj strani blok-flaute pokriju kao za ton E1, a jedini otvor na donjoj strani, palcem leve ruke, zatvori samo pola. Ukoliko ovaj ton bude pravio problema, samo æemo ga preskoèiti ili svirati za oktavu ni¾e - E1.Blok flauta E1

Istu melodiju sviraju i harmonike i metalofoni, tako da njegovim izostavljanjem neæemo mnogo izgubiti. U delu-B blok-flaute se veæ u 61 taktu javljaju kao odgovor na motiv koji donosi metalofon.

     Sledeæu deonicu od èetiri takta blok-flaute imaju od 69-tog takta. U delu-C blok-flauta se prvo javlja sa jednim tonom u 76, 80 i 84-tom taktu, posle èega ima anga¾ovaniju ulogu. Deonice su i prilagoðene tehnièkim moguænistima uèenika, tako da ne bi trebalo da bude problema.

     Uèenici su veæ pripremili svoje instrumente i mo¾emo poèeti sa sviranjem. Treba proveriti ¹tim blok-flauta u odnosu na harmoniku i po potrebi korigovati ih (naèin je opisan u delu o blok-flauti). Prvo æe svaki uèenik da svira svoju deonicu solo. Poèeæemo od harmonika pa zatim blok-flaute. Radiæemo deo po deo, (jer je svaki deo karakteristièan i mo¾e da se obraðuje samostalno), pa æe tako i svirati svoje deonice solo.

     Prvu polovinu uvodnog dela æemo brzo savladati jer su u pitanju samo harmonike, du¾e notne vrednosti i sliène fraze. Malo æemo zastati kod 14 takta, odakle poèinje prelaz kod prve harmonike. Treba posebno istaæi da svaku prvu èetvrtinu u taktu sviramo jaèe i nagla¹enije od ostalih. U tom prelazu je upravo na prvim èetvrtinama, skrivena melodija koja treba da se èuje.Prva harmonika Zatim, celu frazu postepeno usporavamo. Ukoliko je potrebno, ovakvu inerpretaciju æemo i demonstrirati na harmonici. Celu frazu sviraæe samo jedna I harmonika, jer mo¾e doæi do ritmièkog mimoila¾enja.

 Prva harmonika

     Odmah zatim, sledi solo od tri takta, na basu. On jo¹ vi¹e treba da smiri prièu, uspori, i pripremi deo-A.

 Harmonika Bas

     Na samom poèetku novog dela, moramo obraditi, korone u 25 taktu kod I harmonike. One se nalaze tu, zato ¹to iz potpuno smirene prièe uvodnog dela i pauze od jednog takta, ne mo¾emo odmah da uletimo u tempo A. Tu je veoma bitno da I harmonika i bas i prate ruku nastavnika-dirigenta, jer bez pripremnog brojanja moraju uæi na prvu dobu. Od te prve zavisi kako æe kompozicija dalje teæi. Da bi uèenici shvatili i do¾iveli ova ritmièka variranja iz uvoda u deo-A, celu situaciju demonstriraæu na klaviru ili harmonici. Jedno od re¹enja za lak¹u interpretaciju je da jedna èetvrtina sa koronom traje kao ceo jedan takt u unapred zadatom tempu.

 Harmonika Korona

     Ovako postavljene stvari, puno olak¹avaju siguran poèetak. Ove oscilacije u tempu su mo¾da najte¾i elementi sa kojima æe mo se sresti u kompoziciji. Zato se, veæ na prvoj probi, zadr¾avamo malo vi¹e na ovom delu. Kada pribli¾no postavimo uvod sa prelazom i poèetak dela-A, mo¾emo iæi dalje sa obradom. Deo-A obraðujemo do 56 takta. Kada svako odsvira svoju deonicu solo, videæemo da li je nekom ne¹to nejasno ili te¹ko. U poèetku generalno sviramo u sporijem tempu. Ukoliko bude problema sa nekom od prisutnih deonica, probaæemo je uraditi polako sa uèenikom koji ima problem. Deonici æu mu otpevati ili odsvirati polako na njegovom instrumentu, ispravljajuæi gre¹ku koju je imao. Kada je savlada posle par ponavljanja, idemo dalje dok ne isèistimo sve deonice prvog dela. Ako i posle par ponavljanja i dalje bude pravio gre¹ku, reæiæemo mu da za sada preskoèi taj problematièni deo. Kada sve deonice budu dobro odsvirane, pristupamo njihovom spajanju. Prvo æe svirati samo harmonike sa basom, a posle samo blok-flaute unisono. Pre svakog sviranja nastavnik odbrojava, odnosno diriguje dva takta. Radi lak¹eg snala¾enja i orjentacije nastavnik æe povremeno pevu¹iti deonice koje nedostaju, a bitne su. Na isti naèin podr¾avaæe i neku od prisutnih deonica zbog bolje sigurnosti uèenika. Vodimo raèuna da harmonike imaju ujednaèen meh, kako je i zapisano. U toku sviranja, u poèetku, davaæu im signale za otvaranje i zatvaranje meha. Ujednaèeni pokreti meha u orkestru su veoma bitni i zbog artikulacije i zbog vizuelnog efekta. Kada su i harmonike i blok-flaute dobro odsvirale deo-A, sad æe ga svirati svi zajedno.

Nastavnik kao dirigent stoji naspram uèenika i daje znak za poèetak. Ako se budu pojavile gre¹ke i nejasnoæe, izolovati taj deo od drugih i ponavljati ga dok se potpuno ne savlada. Kada vi¹e puta odsviramo deo-A bez gre¹ke, spajamo ga sa uvodnim delom. U tom delu je posebno va¾no da nastavnik diriguje i vodi uèenike. Kada savladamo spori uvodni deo, brzi prelaz sa usporenjem, korone i konaèno uðemo u ritam valcera, na dalje sigurno neæe biti problema. Va¾an deo posla smo zavr¹ili.

     Na isti naèin kao ¹to je opisano za deo-A, obraðujemo i deo-B i deo-C. Kada savladamo sve delove izolovano sa njihovim ponavljanjima, pristupamo njihovom spajanju. Prvo spajamo A sa B, pa B sa C i na kraju celu kompoziciju uvod-A-B-C. U toku probe praviæemo kratkominutne pauze ako primetimo da je do¹lo do zamora uèenika i pada koncetracije. Za to vreme mo¾emo na klaviru demonstrirati inerpretaciju odreðenih deonica, pa i celog valcera kako bi uèenici do¾iveli njegov karakter. Proba je uspe¹no realizovana ako i harmonike i blok-flaute odsviraju zajedno vi¹e puta u kontinuitetu sve svoje deonice.