Organizacija orkestarske probe

 

  • Organizacija orkestarske probe

 

 

     Posle višeslojne organizacije i planiranja rada orkestra, konačno pristupamo i realizaciji isplaniranog programa. Kompozicije ćemo obrađivati na orkestarskim probama u unapred dogovorenim terminima. Iz priloženog mesečnog plana rada, vidi se da za probe orkestra imamo fond od 136 časova godišnje, odnosno 4 časa nedeljno. Prema tom istom planu, za obradu jedne kompozicije, trebaće nam u proseku 13 do 14 školskih časova. Jedan školski čas u trajanju od 45 minuta, nedovoljan je za potrebe orkestarskog rada. Zato probe orkestra održavamo jednom nedeljno u blok-nastavi od 3 do 4 časa, prema potrebi. S'obzirom na to, da nemamo uvek zajedničke probe, već i probe po grupama, ovakav režim rada ne bi trebalo da bude opterećujući za učenike. Pred nastup, po portebi, možemo pojačati režim zajedničkih proba na dva puta nedeljno. U tom slučaju, vreme proba u vidu blok-nastave bi bilo smanjeno. Još na početku školske godine, utvrdiće se stalan termin orkestarskih proba, suprotno od smene redovne nastave. Vreme proba će biti ispisano na oglasnoj tabli kabineta u kome se probe održavaju. Za sve vanredne probe učenici će biti obavešteni i usmenim putem i preko oglasne table u kabinetu i holu škole.

 

Za svaku orkestarsku probu nastavnik treba da izvrši odgovarajuće pripreme. U zavisnosti od kompozicije i oblika rada na probi, nastavnik prikuplja sva potrebna sredstva za realizaciju probe. U svojoj pripremi, posebnu pažnju posvećuje analizi deonica, traženju najboljeg pristupa i izbora načina rada.

Prilikom realizacije odabrane kompozicije, uvek prolazimo kroz više etapa. Svaku kompoziciju obrađivaćemo prvo po grupama - prema deonicama instrumenata, a zatim ćemo spajati sve grupe i raditi na izražajnoj nadogradnji. Tako će biti organizovane i probe. Prvo ćemo raditi odvojene probe po grupama a zatim zajedničke probe. Sledi primer obrade i realizacije kompozicije iz planiranog repertoara: Na lepom plavom Dunavu, Johana Štrausa.

 

 

 

Kompozicija "Na lepom plavom Dunavu", prema mesečnom planu, predviđena je da se radi od poslednje nedelje oktobra do poslednje nedelje novembra, kako bi uspešno bila spremljena za Novogodišnju proslavu u školi. Za njenu realizaciju predviđeno je dakle 16 školskih časova raspoređenih u 4 radne nedelje sa blok-nastavom od 4 časa. Ovu kompoziciju sam obradio za raznorodni orkestar od sedam različitih instrumenata sa jedanaest različitih deonica. Za njenu izvedbu su potrebni sledeći instrumenti: četiri prva i četiri druga metalofona, osam blok-flauta, dve prve, dve druge, dve treće i jedna četvrta (bas) harmonika, četiri timpana štimovanih na C, D, F, G, zatim doboš, čineli i triangl. Ovakav sastav orkestra broji 27 članova. Orkestarski sastav može biti i nešto manji ako situacija tako nalaže. Pripremljeni aranžman ima 11 različitih deonica, koje izvode minimum četiri harmonike (jedna je bas), dve sopran blok-flaute, dva metalofona, četiri timpana, doboš, čineli i triangl. Analogno tome u izvođenju kompozicije učestvuje minimum dvanaest učenika. Ako imamo koju harmoniku ili blok-flautu više, udvajaćemo neku od glavnih deonica. Uzor po kome sam napravio i prilagodio aranžman postojećem orkestru je aranžman za četiri harmonike Jovice Gavrilovića. Inače, za obradu je predviđen samo odlomak valcera, ujedno i njegov najpoznatiji deo.

     Rad na kompoziciji počinje tako što na poslednjoj zajedničkoj probi pri obradi Bahovog Menueta G-dur, odvajam kraći deo vremena na kraju probe (oko 20 minuta), radi dogovora i podela deonica i nota "Na lepom plavom Dunavu". Tom prilikom utvrdićemo raspored rada grupa pri obradi nove kompozicije. Veštijim i iskusnijim učenicima dodelićemo glavne deonice: I harmonika, I blok-flauta i I metalofon; dok ćemo najmlađim članovima orkestra dodeliti neke od deonica ritmičkih instrumenata. Učenik kome ćemo dodeliti bas deonicu na harmonici, treba da bude vešt u ritmu i sviranju basova jer će imati angažovanu samo levu ruku na bas-manuelu, a ritmička karakteristika i pulsacija valcera od posebnog je značaja. Učenike ćemo podeliti u dve grupe. Prvu grupu činiće harmonike i blok-flaute a drugu metalofoni i ritmički instrumenti. Kompoziciju ćemo obrađivati četiri nedelje. Prve nedelje dolazi prva grupa, druge nedelje druga, dok će treća i četvrta nedelja biti rezervisane za zajedničke probe. Ritmički instrumenti imaju najlakše deonice, pa će zbog toga prva krenuti sa radom grupa harmonika i blok-flauta.

Prikazom proba:

I proba
II proba
III proba
IV proba

pokušao sam da opišem način realizovanja orkestarsjih proba. Od pripremljenisti i poznavanja materije, nastavnika koji vodi orkestar, zavisi kako će orkestar funkcionisati. Prilikom obrade svake kompozicije, postupak realizacije je isti. Svaku kompoziciju ćemo obrađivati prvo po različitim instrumentalnim grupama a zatim ćemo na zajedničkim probama, te grupe spajati i raditi izražajno doterivanje kompozicije. Radićemo analizu deonica svakog instrumenta, kako bi moguće probleme i teškoće otklonili. Već pri prvom sviranju, nastavnik uočava ko je savladao a ko nije zadate deonice, uočava moguće probleme i rešava ih na licu mesta, ukoloko je to moguće. Ako se jave neki problemi koje neuspevamo da prevaziđemo, a nisu od presudnog značaja za kompoziciju, jednostavno ih zaobilazimo i idemo dalje. Bolje je i tako postupiti, nego izbaciti celu kompoziciju iz repertoara.

Veoma je bitno da na svim probama osvarimo aktivnu pažnju svih učenika. Zato proba treba teći dinamično i harmonično, a učenike stalno inspirisati i motivisati za rad. Probe umeju da budu prilično zamorne i za učenike i za nastavnika, pa se za svaku probu predlaže jedna kraća pauza, posle završene određene celine. U cilju boljeg funkcionisanja orkestra, treba se truditi da atmosfera na probi bude prijatna. Ne treba držati probu previše zategnuto i strogo. Ipak, to je orkestar osnovne škole. Deca treba da uživaju u kolektivnom muziciranju i radu. Proba treba da teče ležerno, opušteno ali radna disciplina mora da postoji. Orkestar čini različit skup dece. Učenici u orkestru su i iz različitih razreda i iz različitih odeljenja. Vrlo pogodno za funkcionisanje orkestra je da se oni međusobno druže, igraju, izlaze, jer ipak trebaju da funkcionišu kao celina. Zato nije loše, iskoristiti nekad povoljnu priliku za odlazak članova orkestra na neki koncert. To može biti koncert orkestra srednje muzičke škole, koncert orkestra neke druge osnovne škole ili koncert većeg, simfonijskog orkestra. Ovakve vanškoske slobodne usmerene aktivnosti povoljno utiču na njihovo raspoloženje i motivaciju. Korisno je videti kako to rade drugi, stariji, videti šta je dobro, šta nije i što je najvažnije uvideti smisao i lepotu njihovog truda i rada.