Organizacija rada

 

 

Organizaciju rada sa orkestrom čini mnoštvo elemenata koji posredno i neposredno utiču na rad orkestra. Ona sadrži i mnoge vanmuzičke situacije koje su usko povezane sa delatnošću orkestra. Organizacija rada orkestra u osnovnoj školi se provlači kroz sledeće elemente:

ˇ Audicija, odnosno prijem učenika u sastav orkestra
ˇ Podela deonica, instrumenata
ˇ Raspored rada
ˇ Zaduženje svirača
ˇ Postavka orkestra
ˇ Nototeka
ˇ Održavanje instrumenata
ˇ Administracija
ˇ Garderoba

     Orkestar u osnovnoj školi je usmerena slobodna aktivnost, što znači da nije obavezna za učenike. U sastav orkestra ulaze učenici svojevoljno, ali oni moraju da poseduju određeni nivo muzičkih sposobnosti. Kada se utvrđuje sastav orkestra, na početku školske godine, učenici se sami javljaju ili ih nastavnik predlaže. U ovom trenutku, poznavanje dečije muzikalnosti, od strane nastavnika, je presudno. Prijem dece o sastav orkestra je veoma odgovoran poso, jer se pri tom ocenjuju dečije muzičke sposobnosti. Interesovanje za orkestar u najvećoj meri zavisi od predmetnog nastavnika. Ukoliko su redovni časovi muzičke kulture interesantni, a prošlogodišnji orkestar lepo funkcionisao, nema sumnje da će biti velikog interesovanja. Nastavnik treba što više da zainteresuje decu za svoj predmet, kao i za slobodne usmerene aktivnosti kao što su hor i orkestar. Učenici dobrovoljci, moraće praktično da pokažu nastavniku svoje muzičke sposobnosti na nekom instrumentu, kako bi opravdano dobili mesto u školskom orkestru. To može biti bilo koja kompozicija iz školskog i vanškolskog programa koja zadovoljava određeni kriterijum.

Kada nastavnik vidi sa koliko učenika raspolaže, a u zavisnosti od upotrebnih instrumenata, on konačno utvrđuje sastav orkestra. Jedni učenici će svirati na svojim instrumentima, dok će drugi dobiti na korišćenje (samo na probama) određene instrumente iz školskog, najčešće Orfovog instrumentarijuma. Najbolje je da od ritmičkih instrumenata, učenici ne sviraju samo jedan, već u toku godine, savlađuju sviranje na više instrumenata. Učenici sa manje iskustva (V i VI razred), dobijaće lakše zadatke, uglavnom na ritmičkim instrumentima. U ovoj etapi definiše se i sastav orkestra, da li je to jednorodni ili raznorodni orkestar. Prema dosadašnjem iskustvu u radu na redovnoj nastavi i sa prošlogodišnjim orkestrom, nastavnik ima u vidu koji je nivo njihovih muzičkih sposobnosti i koji su raspoloživi instrumenti, pa prema tome treba da ima i već pripremljen repertoar i program.

    U startu se utvrđuju termini orkestarskih proba. Rade se odvojene probe po grupama, kao i zajedničke probe. One se ne smeju poklapati sa redovnom nastavom. Njabolje je kada se probe nadovezuju posle redovne nastave u prepodnevnoj smeni ili u vidu pred-časa u popodnevnoj smeni. U početku može doći i do pomeranja termina, dok se ne ustali termin koji je praktično najpogodniji. Raspored rada nekad može zadavati prave probleme zbog promena smena, naručito u školama u kojima ne idu svi stariji razredi u istu smenu. Treba definisati i redosled rada po grupama, odnosno deonicama, a o tome učenike blagovremeno obaveštavati (koristiti oglasnu tablu i u kabinetu i u holu škole).

Na zajedničkim probama učenike raspoređivati na pozicije koje će i imati na nastupima. Na taj način, oni će se navići na svoju poziciju, na zvučnu sliku koja ih okružuje (drugi instrumenti i deonice) i na poziciju nastavnika-dirigenta koji je ispred njih. Raspored mesta zavisiće i od samih instrumenata - vizuelno. Instrumenti koji nose melodiju biće u prvom a ritmički instrumenti u drugom planu. Instrumenti sa prodornijim zvukom mogu se slobodno postaviti u poslednjoj liniji orkestra, dok instrumente koji se slabije čuju treba istaći napred.

Za nastavnika koji vodi orkestar u osnovnoj školi veoma je važno da ima uredno sređenu nototeku. Sve kompozicije moraju biti čitko i pregledno raspisane u vidu partiture (sa svim instrumentima) i odvojeno, po deonicama za svaki instrument. Nekoliko dana pre početka rada na svakoj kompoziciji, nastavnik zadužuje učenika notama koje će se obrađivati (svako dobija svoju deonicu). Učenike ne treba forsirati, već inspirisati da oni svojevoljno kući prosviravaju svoje deonice pre probe. Nastavnik treba da ima uvek višak kopija nota za svaki instrument iz orkestarske partiture, jer je redovna praksa da neko zaboravi ili izgubi note.

U školi, u prostoriji gde se održavaju probe (kabinet, učionica), treba da postoji ormar u kome će se čuvati instrumenti koji pripadaju školi. To su uglavnom instrumenti Orfovog instrumentarijuma, ritmički instrumenti, blok-flaute i drugi. Pre svake probe, nastavnik zadužuje učenike sa odgovarajućim instrumentima ili zadužuje jednog učenika koji će to raditi umesto njega. Posle korišćenja sve instrumente treba adekvatno odložiti i prebrisati. Posle svake probe uvek proveravati da li su svi instrumenti tu i na svome mestu. Ormar sa instrumentima je zaključan a ključ poseduje nastavnik muzičke kulture, odnosno vođa orkestra.

    Nastavnik vodi redovnu evidenciju o svim članovima orkestra. O svakom učeniku iz orkestra on ima sledeće podatke: Ime i prezime, razred, odeljenje, broj telefona, adresu stanovanja, uspeh u školi, angažovanost učenika na drugim poljima i sl. Nastavnik će redovno voditi i evidenciju o dolaženju svakog učenika na probe orkestra. Te informacije pomažu nastavniku prilikom organizacije rada orkestra (da probe ne smetaju deci, da ih ne ometaju u učenju i redovnoj nastavi).

    Za nastupe, članovi orkestra moraju biti i prikladno obučeni. Ukoliko škola nema svoje uniforme, učenici će nositi svoju garderobu. Najlakše je uklopiti crno-belu varijantu: bela košulja i crne pantalone, odnosno suknje. Ovakva kombinacija uvek deluje svečano i prikladno za jedan orkestarski nastup.

    Ukoliko svi od gore navedenih elemenata budu dosledno sprovedeni, može se reći da je orkestar dobro organizovan. Nedostatak dobre organizacije može u velikoj meri da oteža rad orkestra, pa i da dovede u pitanje njegovo postojanje. Može se kasniti sa realizacijom isplaniranog programa, stvarati nepoželjnu nedisciplinu i lošu atmosferu kod učenika, neredovno dolaženje učenika, nemogućnost realizovanja probe i slično. Zbog svega toga, jasno se uviđa značaj dobre organizacije rada orkestra u osnovnoj školi, kao osnovnim preduslovom za uspešni rad.