Instrumenti orkestra u osnovnoj školi

• Uvod

• Zahtevi nastavnog plana i programa

• Orkestar u osnovnoj školi
• Instrumenti orkestra u osnovnoj školi
• Harmonika
• Tambura
• Mandolina
• Orfov instrumentarijum

• Organizacija i planiranje rada sa orkestrom u osnovnoj školi

• Organizacija orkestarske probe

• Zaključak

• Literatura

     Tambura

     Tambura je žičani trzajući instrument poreklom sa dalekog istoka. Posredstvom Turaka ona se u mnogim našim krajevima odomaćila kao narodni instrument. Zvuk se dobija okidanjem žice prstom ili plektrumom (trzalicom), kratkog je trajanja i ograničene je jačine. Kao i ostali instrumenti sa trzanjem žica i tambura je ograničena po pitanju izvođenja pravog legata, ostvarivanju vibrata i većih izražajnih mogućnosti.

Uglavnom se koristi za potrebe amaterskog i školskog muziciranja, pa nedostatak izražajnih mogućnosti ne pretstavlja neki problem. Česta zvučna karakteristika je pojava tremola, kojom se donekle nadoknađuje kratkoća tona, pa se i prihvata kao stilska osobenost ovakvih ansambala. Zbog bogatijeg tremola, na mandolinama i tamburama, najvišlja žica je udvojena u unisu (ređe u oktavi).

Tamburaški orkestri su sastavljeni horski, odnosno od instrumenata različitog registarskog i tonskog opsega. Postoji mnogo varijanti razliitih po broju žica i načinu njihovog štimovanja. U našim istočnim krajevima se odomaćio "vojvođanski" kvartni sistem, po kome tambura ima četiri žica (prva je udvojena), koje su štimovane po čistoj kvarti.

Minimalni tamburaški orkestar ima osam instrumenata i to: I i II bisernica, I i II brač A, brač E, bugarija E, čelo i bas. Ovi isti instrumenti se češće javljaju pod drugim nazivima: I bisernica je "prim" a I brač je "bas-prim"; po ulozi koju imaju u orkestru: II bisernica je "terc-prim", a II brač je "terc-basprim". Ovi instrumenti su zaduženi za vođenje glavnih melodija. Najaču harmonsku ulogu u tamburaškom orkestru ima bugarija, koja izvodi cele akorde - trozvuke, i to uglavnom u određenoj ritmizaciji.

Mandolina

     Mandolina, takođe žičani trzalački instriment, nastala je iz jedne vrste laute i zastupljena je na širem mediteranskom području. Mandolina i tambura su veoma slični instrumenti. Ton se dobija na isi način, tako da sve zvučne karakteristike i osobenosti koje su opisane za tamburu, važe i za mandolinu.

     Mandoline se takođe javljaju u više registarskih varijanti, a po žicama i štimu, mogu se porediti sa instrumentima gudačkog orkestra. Mandoline su kao violine, alt-mandoline su kao viole, mandolončela - violončela i mandolone u ulozi kontrabasa. Orkestar mandolina u svom redovnom sastavu ima i jedan registarski instrument više u odnosu na gudačke orkestre. To je mandola, štimovana za oktavu niže od mandolina.

Mandolina je prvenstveno melodijski instrument, mada je moguće i sviranje akorada. Oni zbog načina sviranja, zvuče ili u arpeđu ili kroz ritmizovano razlaganje. Uloga instrumenata u mandolinskom orkestru je analogna gudačkom. Zato će se aranžmani za ovakve sastave pisati slično kao za gudački orkestar. Mandoline su nosioci glavnih melodijskih linija, alt-mandoline i mandole se koriste za popunjavanje harmonskog sklopa, dok mandolončela zajedno sa mandolonama čine basovu okosnicu orkestra.