|
Ritmički instrumenti sa neodređenom visinom tona |
||||
|
Veliki bubanj je najveći i po zvuku najdublji instrument sa neodređenom visinom tona u Orfovom instrumentarijumu, odnosno školskom orkestru. Sastoji se iz cilindra (oboda) kome je s jedne i druge strane razapeta teleća koža.
U manjim i instrumentima siromašnijim orkestrima njegova upotreba je vrlo ograničena. Mali bubanj poznatiji kao doboš, po građi je sličan kao i veliki, s'tim, što je njegova dimenzija skoro upola manja i po dužini i po obodu. Drži se vodoravno ili malo iskošeno na stalku koji se nalazi neposredno ispred svirača. Preko donje opne razapeta je žica (tkz. sner) koja daje dobošu specifičan oštar i rezak zvuk. |
||||
Ton se dobija udaranjem dveju drvenih palica na
gornjoj opni doboša. Zbog kratkoće i preciznosti tona koji se dobija, dobošu
se uglavnom dodeljuju karakteristične, složene i brže ritmičke deonice. Često
su karakteristični i višestruki predudari i efekat tremola (tkz. virbl). U orkestru osnovne škole doboš češće nalazi primenu nego veliki bubanj. Deonice doboša moraju biti pažnjivo i oprezno osmišnjene od strane nastavnika. Prvo one ne trebaju biti previše tehnički zahtevne (najsitnije notne vrednosti trebaju biti osmine, eventualno šesnaestine u nekom sporijem tempu, i to ne dugo) i nelogične u smislu raznih sinkopa i pomeranja akcenata i raznih drugih ritmičkih egzibicija. |
|||||
|
Tamburin (daire) je takođe
opnozvučni instrument neodređene visine tona. Na uzanom kružnom obodu
razapeta je koža samo sa jedne strane, dok se bočno nalaze prorezi u kojima
se nalaze parovi malih metalnih tanjirića. Udarcem dlana o opnu daira nastaje
karakterističan zvuk sa zveckanjem metalnih tanjirića. Udar može da se izvodi
i prstima, ručnim zglobom kao i palicom različite tvrdoće. Poseban efekat na
ovom instrumentu izvodi se bez udarca samo tresenjem instrumenta u vazduhu,
pri čemu se dobija svojevrstan tremolo zveckanjem tanjirića.
Jedan je od omeljenijih instrumenata kod dece. Notira se na jednoj neutralnoj liniji kao i ostali instrumenti sa neodređenom visinom tona. |
||||
|
Jedan od najstarijih udaračkih instrumenata su i činele. Obzirom na to da se ton, između ostalog, dobija udaranjem jedne činele o drugu, kao udaranjem dlana o dlan, logično je i njeno pra-poreklo. U kulturama Azije i Bliskog Istoka sličan instrument bio je poznat još 2000 godina pre nove ere. Zapravo, čineli su par bronzanih ili mesinganih tanjirastih ploča sa prečnikom od 40 do 55cm. Kroz sredinu činela provučen je kratki remen za koji se činela drži. Čineli se karakterišu jakim, svetlim, oštrim i izuzetno prodornim metalnim zvukom. On može da traje vrlo dugo, pa se po potrebi prekida prigušenjem činela o telo svirača. Za potrebe manjih orkestara, pa i školskih, u upotrebi si i čineli manjih dimenzija. Posebno su karakteristični naprsni čineli prečnika 4-5cm koji su vezani za prste. Nekad u upotrebi može biti i samo jedna činela. U tom slučaju ona visi obešena o konac a udara se određenom palicom. Koriste se najviše na naglašenim delovima takta, naručito u forte dinamici. Tada one uz ostale instrumente daju specifičan koloristički efekat. U školskom muziciranju činele su takođe prisutne, samo njihova upotreba je ograničena. U manjim i tišim sastavima, prisustvo činela može da zvuči jako napadno. |
||||
|
Triangl je takođe jedan od instrimenata koji se može naći u ormaru muzičkog kabineta svake osnovne škole. To je u stvari obična čelična šipka presavijena u obliku trougla, sa jednim slobodnim krajem radi slobodnijeg treperenja. Triangl se udara čeličnom šipkom, tako da je ton koji se tom prilikom dobija izuzetno metalan, oštar i prodoran i uvek se čuje u orkestru. Njegov odzvuk je dug pa se po potrebi zaustavlja prigušejem rukom. I triangl ima sebi svojstven tremolo, izvođen brzim kretanjem palice u jednom uglu. Triangl ne treba forsirati jer u suprotnom, svojim visoko frekfentnim tonom može čak i da izazove kontra, odnosno neprijatan ugođaj.
|
||||
Praporci spadaju u grupu instrumenata koji se koriste kao raznovrsne zvečke. Nekada su korišćeni kao sastavni deo konjske opreme ili snežnih sanki, pa se uglavnom i koriste u deskriptivno kolorističke svrhe. Inače, to su obične šuplje limene loptice sa metalnom kuglicom koja se slobodno kreće u unutrašnjosti. Kuglice su povezane kao venac i zakačene za ramen sa drškom. U orkestru u osnovnoj školi mogu odlično poslužiti u zimskim i novogodišnjim pesmama. |
|||||
|
Kastanjete su poreklom sa istoka,
ali su se u Španiji i jednom delu Italije odomaćile kao folklorni instrument.
Dva izdubljena drveta u obliku školjke povezana su uzicom, tako da se spretno
mogu držati u šaci.
|
||||
|
Postoji varijanta i kada su školjke zakačene za drvenu dršku a zvuk se dobija trešenjem drške.
|
||||
|
Pored ovih, u sastav Orfovog instrumentarijuma nalazi se i veliki broj drugih, sličnih instrumenata, kao što su drvena kutija, drveni štapići , raznovrsne zvečke i drugi. |
||||
|
|||||
|
|