Orkestar u osnovnoj skoli

Ritmi�ki instrumenti sa neodre�enom visinom tona

Uvod

Zahtevi nastavnog plana i programa

Orkestar u osnovnoj �koli

Instrumenti orkestra u osnovnoj �koli

Orfov instrumentarijum

Blok-flauta
Instrumenti sa odredjenom visinom tona
Timpani
Ritmicki instrumenti sa neodredjenom visinom tona

Organizacija i planiranje rada sa orkestrom u osnovnoj �koli

Organizacija orkestarske probe

Zaklju�ak

Literatura

Veliki bubanj je najve�i i po zvuku najdublji instrument sa neodre�enom visinom tona u Orfovom instrumentarijumu, odnosno �kolskom orkestru. Sastoji se iz cilindra (oboda) kome je s jedne i druge strane razapeta tele�a ko�a.

Ton se dobija udaranjem palice o membranu bubnja. Palice imaju kuglu na jednom kraju koja je oblo�ena valjanom dlakom ili plutom. Njegova prisutnost u �kolskom orkestru nije neophodna.On se koristi za jako nagla�ene ritmi�ke pasa�e, bu�ne efekte (grmljavina, top itd.).

U manjim i instrumentima siroma�nijim orkestrima njegova upotreba je vrlo ograni�ena.

Mali bubanj poznatiji kao dobo�, po gra�i je sli�an kao i veliki, s'tim, �to je njegova dimenzija skoro upola manja i po du�ini i po obodu. Dr�i se vodoravno ili malo isko�eno na stalku koji se nalazi neposredno ispred svira�a. Preko donje opne razapeta je �ica (tkz. sner) koja daje dobo�u specifi�an o�tar i rezak zvuk.

Ton se dobija udaranjem dveju drvenih palica na gornjoj opni dobo�a. Zbog kratko�e i preciznosti tona koji se dobija, dobo�u se uglavnom dodeljuju karakteristi�ne, slo�ene i br�e ritmi�ke deonice. �esto su karakteristi�ni i vi�estruki predudari i efekat tremola (tkz. virbl).

U orkestru osnovne �kole dobo� �e��e nalazi primenu nego veliki bubanj. Deonice dobo�a moraju biti pa�njivo i oprezno osmi�njene od strane nastavnika. Prvo one ne trebaju biti previ�e tehni�ki zahtevne (najsitnije notne vrednosti trebaju biti osmine, eventualno �esnaestine u nekom sporijem tempu, i to ne dugo) i nelogi�ne u smislu raznih sinkopa i pomeranja akcenata i raznih drugih ritmi�kih egzibicija.

Tamburin (daire) je tako�e opnozvu�ni instrument neodre�ene visine tona. Na uzanom kru�nom obodu razapeta je ko�a samo sa jedne strane, dok se bo�no nalaze prorezi u kojima se nalaze parovi malih metalnih tanjiri�a. Udarcem dlana o opnu daira nastaje karakteristi�an zvuk sa zveckanjem metalnih tanjiri�a. Udar mo�e da se izvodi i prstima, ru�nim zglobom kao i palicom razli�ite tvrdo�e. Poseban efekat na ovom instrumentu izvodi se bez udarca samo tresenjem instrumenta u vazduhu, pri �emu se dobija svojevrstan tremolo zveckanjem tanjiri�a.

U osnovnoj �koli daire su gotovo redovan ritmi�ki instrument, koji pored orkestra ima veliku primenu i u redovnoj nastavi pri izvo�enju muzike pevanjem ili sviranjem.

Jedan je od omeljenijih instrumenata kod dece. Notira se na jednoj neutralnoj liniji kao i ostali instrumenti sa neodre�enom visinom tona.

Jedan od najstarijih udara�kih instrumenata su i �inele. Obzirom na to da se ton, izme�u ostalog, dobija udaranjem jedne �inele o drugu, kao udaranjem dlana o dlan, logi�no je i njeno pra-poreklo. U kulturama Azije i Bliskog Istoka sli�an instrument bio je poznat jo� 2000 godina pre nove ere. Zapravo, �ineli su par bronzanih ili mesinganih tanjirastih plo�a sa pre�nikom od 40 do 55cm. Kroz sredinu �inela provu�en je kratki remen za koji se �inela dr�i. �ineli se karakteri�u jakim, svetlim, o�trim i izuzetno prodornim metalnim zvukom. On mo�e da traje vrlo dugo, pa se po potrebi prekida prigu�enjem �inela o telo svira�a. Za potrebe manjih orkestara, pa i �kolskih, u upotrebi si i �ineli manjih dimenzija. Posebno su karakteristi�ni naprsni �ineli pre�nika 4-5cm koji su vezani za prste. Nekad u upotrebi mo�e biti i samo jedna �inela. U tom slu�aju ona visi obe�ena o konac a udara se odre�enom palicom. Koriste se najvi�e na nagla�enim delovima takta, naru�ito u forte dinamici. Tada one uz ostale instrumente daju specifi�an koloristi�ki efekat. U �kolskom muziciranju �inele su tako�e prisutne, samo njihova upotreba je ograni�ena. U manjim i ti�im sastavima, prisustvo �inela mo�e da zvu�i jako napadno.

Triangl je tako�e jedan od instrimenata koji se mo�e na�i u ormaru muzi�kog kabineta svake osnovne �kole. To je u stvari obi�na �eli�na �ipka presavijena u obliku trougla, sa jednim slobodnim krajem radi slobodnijeg treperenja. Triangl se udara �eli�nom �ipkom, tako da je ton koji se tom prilikom dobija izuzetno metalan, o�tar i prodoran i uvek se �uje u orkestru. Njegov odzvuk je dug pa se po potrebi zaustavlja prigu�ejem rukom. I triangl ima sebi svojstven tremolo, izvo�en brzim kretanjem palice u jednom uglu. Triangl ne treba forsirati jer u suprotnom, svojim visoko frekfentnim tonom mo�e �ak i da izazove kontra, odnosno neprijatan ugo�aj.

Praporci spadaju u grupu instrumenata koji se koriste kao raznovrsne zve�ke. Nekada su kori��eni kao sastavni deo konjske opreme ili sne�nih sanki, pa se uglavnom i koriste u deskriptivno koloristi�ke svrhe. Ina�e, to su obi�ne �uplje limene loptice sa metalnom kuglicom koja se slobodno kre�e u unutra�njosti. Kuglice su povezane kao venac i zaka�ene za ramen sa dr�kom. U orkestru u osnovnoj �koli mogu odli�no poslu�iti u zimskim i novogodi�njim pesmama.

Kastanjete su poreklom sa istoka, ali su se u �paniji i jednom delu Italije odoma�ile kao folklorni instrument. Dva izdubljena drveta u obliku �koljke povezana su uzicom, tako da se spretno mogu dr�ati u �aci.

�koljke su pode�ene tako da se pokretom �ake ritmi�no udaraju jedna o drugu. Na ovaj na�in mogu se sa lako�om izvoditi najraznovrsniji ritmovi. Kliktav, o�tar i suv zvuk oboga�en je prizvikom vazduha sabijenog u �upljinu �koljke.

Postoji varijanta i kada su �koljke zaka�ene za drvenu dr�ku a zvuk se dobija tre�enjem dr�ke.

Kastanjete se najvi�e koriste u folklornim igrama. U orkestru one imaju zna�ajno mesto kada se javljaju poletniji ritmovi. U partituri bele�e se ispod ili iznad daira, u grupi udara�kih instrumenata sa visokim zvu�anjem.

Pored ovih, u sastav Orfovog instrumentarijuma nalazi se i veliki broj drugih, sli�nih instrumenata, kao �to su drvena kutija, drveni �tapi�i , raznovrsne zve�ke i drugi.

Nazad

Napred