Timpani

• Uvod

• Zahtevi nastavnog plana i programa

• Orkestar u osnovnoj školi
• Instrumenti orkestra u osnovnoj školi
• Harmonika
• Tambura
• Mandolina
• Orfov instrumentarijum
• Blok-flauta
• Instrumenti sa odredjenom visinom tona
• Timpani
• Ritmicki instrumenti sa neodredjenom visinom tona

• Organizacija i planiranje rada sa orkestrom u osnovnoj školi

• Organizacija orkestarske probe

• Zaključak

• Literatura

Timpani spadaju u grupu udarljki sa određenom visinom tona. To je jedini opnozvučni udarački instriment čiji ton može da se štimuje na dovoljno razgovetne visine. Najveći deo instrumenta čini poluloptast izduženi metalni kotao (najčešće od bakra), preko koga je razapeta teleća ili magareća koža. Opna je pričvršena za kotao metalnim prstenom (obručom) sa zateznim mehanizmom, pomoću kojeg se podešava napetost kože i tako štimuje na određenu visinu tona. Postoji više mehanizama za štimovanje timpana:

ˇ manuelni mehanizam, kod koga se štimovanje vrši zatezanjem i opuštanjem zavrtnja koji se nalaze po obodu timpana. Ovakvo štimovanje je dosta sporo, složeno i nepraktično za žive nastupe.

ˇ obrtni mehanizam omogućava obrtanje celog kotla pri čemu dolazi do zatezanja i opuštanja kože u zavisnosti od smera obrtanja.

ˇ pedalni mehanizam je najsavršeniji od svih. Pritiskom noge na pedal, posredstvom složenog mehanizma, automatski se menja napetost kože. Tom prilikom se istovremeno na skali, kazaljkom pokaže na koju visinu je timpan preštimovan.

Visina tona na timpanu zavisi i od veličine odnosno prečnika same opne. Uglavnom postoje četiri standardizovane veličine timpana i prečnika opne koji se kreću od 56 do 82cm. Ukupan tonski obim koji obuhvataju je od D do c1. To je sasvim dovoljno obzirom da je njegova uloga u orkestru najčešće svedena na naglašavanje ritmičkih akcenata i glavnih tonskih funkcija. Za potrebe školskog orkestra koriste se od dva do četiri timpana različite veličine koje štimujemo na osnovne tonove tonične, dominantne i subdominantne funkcije.

Ton na timpanu dobija se udarom palicama (maljicama) o opnu. Koriste se dve palice koje na vrhu imaju loptastu glavu od filca ili flanela (ili od nekih drugih materijala u zavisnosti od toga kakav zvuk treba da dobijemo). U zavisnosti od načina udara dobija se i različiti ton ali generalno on se karakteriše zaobljenom i tamnom bojom, čiji odzvuk može da traje i do pet sekundi. Drugačija boja tona dobija se udarom po sredini kožne opne a drugačija kada udarimo više po strani prema obodu. Udarci po strani koriste se za dobijanje tiših, a po sredini, jačih tonova. Na timpanu se mogu postići različita dinamička nijansiranja, kao i posebni efekti od kojih je najomiljeniji efekat tremola. Zbog svoje dubine, deonice timpana se notiraju u bas ključu.

Primena timpana u velikom - simfonijskom orkestru je gotovo neizbežna. Svojom karakterističnom bojom timpani daju pravi ritmički i harmonski oslonac jednom orkestru. Najveći problem je što gotovo nijedna osnovna škola kod nas nema timpane zbog nedostatka finansijskih sredstava. U orkestru osnovne škole koja ima timpane njihovo prisustvo je više nego dobrodošlo. I tada njihova primena biće svedena na minimum sviranja jer je za veštije baratanje ovim instrumentom ipak potrebna profesionalna orjentacija, a sa druge strane u obično malim orkestrima osnovnih škola njihova preterana upotreba donosi jednoličnost i monotonost.